16.07.2018

Zubni kamenac

 

Šta je zubni kamenac?

Zubni kamenac ( čvrste zubne naslage) je mineralizovani dentalni plak ( meke zubne naslage). Nastaje taloženjem mineralnih soli iz oralne sredine u meke zubne naslage. Stvaranje zubnog kamenca zavisi od sastava pljuvačke (najveći deo mineralnih soli u zubnom kamencu potiče iz pljuvačke), pH pljuvačke (veća kiselost pljuvačke ubrazava taloženje mineralnih soli u meke zubne naslage), enzima pljuvačke (fosfataze i esteraze hidrolizom povećavaju koncentraciju minerala u pljuvački), kao i od oralne higijene.

Zubni kamenac može biti supragingivalni ( iznad nivoa ivice desni i vidljiv je golim okom) i subgingivalni ( ispod je nivoa ivice desni i ne vidimo ga).

Gde i kod koga se najčešće javlja zubni kamenac?

Zubni kamenac najčešće nastaje u blizini izvoda kanala velikih pljuvačnih žlezda. Tako se najčešće zubni kamenac javlja na donjim prednjim zubima sa unutrašnje strane i na gornjim bočnim zubima sa spoljašnje strane. Može obuhvatiti deo zuba do desni, ili čak i celu površinu zuba. Više se stvara kod starijih osoba i kod pušača.

Kako i koliko često trebamo skidati zubni kamenac?

Jednom u 6 meseci su obavezni kontrolni stomatološki pregledi prilikom kojih se ustanovi da li, izmedju ostalog, treba skidati i kamenac.
Kamenac se najčešće skida ultrazvučnim aparatima, mada mogu i sa ručnim instrumentima dizajniranih specijalno za to (kirete).

Ova intervencija je neinvazivna i najčešće bezbolna. Blagi bol se javi u slučaju izraženog zapaljenja desni. Nakon skidanja čvrstih zubnih naslaga, pristupa se glačanju površina zuba sa abrazivnim pastama i četkicama ili putem peskiranja u cilju da se izglačaju površine i onemogući novo talozenje mekih a potom i čvrstih zubnih naslaga.

Zašto se nekad javi bolna osetljivost nakon skidanja kamenca?

Zubni kamenac nataložen na zubima vrši pritisak na desni što izaziva njihovo zapaljenje a potom i povlačenje. Kao rezultat povlačenja desni imamo ogolele vratove i korenove zuba koji nisu prekriveni zaštitnom gledji. Dok je kamenac na zubima, on „ušuškava“ zube od spoljnih nadražaja. Kad ga skinemo, (to je neophodno zbog patogenih mikroorganizama koji se nalaze u kamencu) ostaju nam „gole“ i bolno osetljive površine zuba.

Kako se smanjuje takva bolna osetljivost zuba?

Ukoliko bolna osetljivost ne isčezne nakon par dana, treba se javiti stomatologu. Stomatolog će se nakon kliničkog pregleda odlučiti za neku od načina smanjivanja bolne osetljivosti takvih zuba: desenzibilizacija laserom, premazivanje zuba rastvorima sa visokim sadržajem fluora, korišćenje specijalnih pasti za zube ( Sensodyne Rapid npr), postavljanje plombi na bolnim delovima zuba.

Ukoliko postoje uzroci koji pogoršavaju osetljivost zuba, treba ih ukloniti kao što su: okluzalna trauma, ortodontske anomalije, loša tehnika četkanja zuba, visoki pripoji frenuluma i plika, neadekvatni protetski radovi i plombe.